Da li je istorija civilizacije istorija dekadencije? Velike imperije još od antičkog vremena nastajale su kao vredne civilizacijske tekovine, takođe, tokom vremena je tekao proces njihove razgradnje i opadanja moći. Rimsko carstvo svakako je najeklatantiji primer. Filozof Niče u estetiku je uveo pojmove apolonsko i dionisko, kao dva komplementarna principa na kojima je počivala tragička umetnost. Ali, dok je dionisko, prema Ničeovom razmišljanju, izraz životne snage i energije, intuitivnog, nagonskog, potentnog, apolonsko je kontemplativno, misaono, razložno i izraz je slabosti i opadanja.... Dok je civilizacija bliska dioniskom principu, ona je u usponu, apolonski princip je slabi, razgrađuje a životna energija u opadanju vodi frivolnom, zabavnom i, konačno, dekadentnom. Kako god, savremeni svet, tehnološka prednost sa jedne i marginalizacija duhovnog i umetničkog s druge strane, dominacija zabave nad delatnim u oblasti kulture, društva i politike, dugo već je kandidat za dekadentni oblik postojanja. O tome zašto je tako i da li je zaista tako, šta kandiduje savremenu civilizaciju za novu dekadentnu eru na pomolu koja će je možda i uništiti, šta je sa umetnošću, znanjem, politikom i aktuelnom društvenošću, u emisiji razgovaraju antropolog Slobodan Naumović i filozof Damir Smiljanić Autorka i urednica emisije: Marija Nenezić Režija: Maja Mandić   Repriza , 09. maj u 00:11 i 08:07.

Deo dragocene arhivske građe Televizije Beograd remasterizovan je i spreman za ponovno emitovanje.... Autentično dokumentarno delo Milana Kovačevića - putopisi o istoriji i kulturi naroda sa teritorije bivše Jugoslavije, snimljeno u periodu od 1963. do 1983. godine.   Repriza , 09. maj u 02:55 i 10:50.

Mladi ruski pijanista Sergej Davidčenko, prvi put u februaru ove godine gostovao je u Srbiji na koncertu sa Beogradskim kamernim orkestrom povodom 92. rođendana Velike dvorane Kolarčeve zadužbine.... Za prvo gostovanje u Beogradu, Davidčenko je izveo „Koncert za klavir, trubu i gudački orkestar op. 35, br. 1 u C-molu“ ruskog kompozitora Dmitrija Šostakoviča. Repriza , 09. maj u 05:35 i 13:30.

Serijal United We Stream – Balkan, nastao je kao nastavak ideje o menjanju sveta u vreme pandemije, tokom 2020. godine. Početna ideja o vraćanju u život zaspalih berlinskih klubova bez publike, proširila se na globalnu produkciju koncerata i nastupa izvođača i autora po svetu.... Edicija rađena u beogradskom klubu Drugstore, predstavlja muzičare koji nastupaju u ovom prostoru, sami i usredsređeni isključivo na zvuk koji stvaraju u drugačijim okolnostima. Učesnici: Kristijan Molnar, Tijana T, Stepniak, Cuban Chambers of Commerce, Saud, Matej Rusmir, 33.10.3402, Chorbika, Schwabe, Sveta Pseta, Vizelj, Umbra, Lenhart Tapes, Srđan Sretenović i Neda Hofman. Režija: Izvanredni Bob i Aljoša Dakić. Repriza , 09. maj u 07:00 i 14:55.

Do sada je urađeno dosta igranih i dokumentarnih filmova u svetu o Ivanu Groznom i njegovoj majci Jeleni Glinskoj, ali je ovo prvi koji je posvećen babi Ivana Groznog - Ani Jakšić.... Anin unuk, prvi ruski car, ujedinitelj cele Rusije, poznat kao Ivan Grozni, vodeća je ruska istorijska figura. I njegova majka, Jelena Glinska, ćerka Ane Jakšić, do danas intrigira istoričare svojom pojavom kao prva žena koja je upravljala ruskom državom i utrla put svom sinu za vladavinu. Pored toga što je mnogo učinila kao vladarka, ono čime je zadužila ruske zemlje i ceo pravoslavni svet jeste to što je rodila naslednika Ivana IV Vasiljeviča, na čije rođenje su 20 godina u strahu čekali svi Rusi i ceo pravoslavni svet. Bilo je to vreme kada je Velikoj kneževini moskovskoj pretio uticaj katolicizma iz okolnih zemalja, pod koji su lako mogli da zapadnu članovi iz iste porodice Rjurikovič pretendujući na presto. Ćerka Ane Jakšić, Jelena Glinska, Ivanovim rođenjem sačuvala je pravoslavlje, kako kažu istoričari u ovoj seriji. On je nastavio, posle svog dede i oca, da objedinjuje teritorije i ujedinjuje sve Ruse i time sačuvao pravoslavlje i obezbedio zemlji 50 godina mira. O svemu tome čućemo od ruskog istoričara prof. Alekseja Timofejeva koji nas, u ulozi naratora, vodi tragom života Ane Jakšić u Moskvi u 16. veku. Zato je ekipa RTS snimala u najvećim pravoslavnim svetinjama - u Sergijevoj lavri, Crkvi Svetog Arhangela Mihaila u Kremlju, Novodevičjem manastiru... Snimanje je obavljeno i u Letnjoj carskoj rezidenciji Kolomesko, na Crvenom trgu i u Kitajgradu. U ulozi Ane Jakšić je glumica Miomira Dragićević. Autorka, urednica, scenaristkinja: Ranka Jakšić   Repriza u 11:55.